Dragana Džajević: Uske ulice

Dragana Džajević: Uske ulice

Kratka priča iz knjige ''Robinzoni u trendu'', objavljene marta 2010.godine. Izdavač Banatski kulturni centar, Novo Miloševo                                                           

                

                 Ulica beše preširoka za tako malu devojku, ulica beše prekratka za njene dugačke korake. Oko male devojke korača mnogo ljudi, užurbanih, sporih kao na takmičenju lenjivaca, ovakvih, onakvih, nasmejanih, namrgođenih kao na takmičenju mrštenja, bilo ih je previše, raznih. Pa mi ulica postade preuska da dođem do njenih dugačkih koraka. Čudno, nađoh se za tren iza male devojke, slušah kako njeni koraci odzvanjaju, tak, tak, tak, samo mi zvoni u glavi. Od zvonjave, ne čujem više ništa, od probuđenih uspomena ne osećam ništa sem strasti, od mirisa koji njena kosa ostavlja iza sebe ne vidim više ništa. Vidim samo nju, vidim je na sunčanoj obali, vidim je ispod plavog neba, vidim je u svojoj postelji. Vidim je onakvu kakava je ostala u mojim sećanjima.

                  Mnogo vremena je prošlo, ja sam bio sam, ja sam uspavao svoje uspomene. Ali danas, od kada sam je slučajno spazio na ulici, od kada sam krenuo za njom, oko mene je lebdeo oblak srećne prošlosti. Lelujao me oblak, nosio, svuda me raspršio oblak, tamo-amo, bilo me je po malo na svakoj ulici kojom je prošla. A ja sam se osećao kao da me nigde nema. Izgubljen i zanesen bio sam, kao nekad izgubljen od sreće. Opijali su me kao nekad mirisi ljubavne radosti. Ispunila me energija mladosti, kao nekad. Vratio mi se onaj osećaj strasti koji sam imao sa njom, ona želja da dotaknem miris njene kose, da me ponese i da se zaboravim. Nisam je zaboravio, ja sam je uspavao. Moja opijena ruka dotakla je njeno rame. Okrenula se ljuta, nepoznata: ''Šta hoćeš, budalo!''. Okrenula se i nastavila, ljuta, još ljuća. Izraz na mom licu ostade teleće glup. Glup od sreće, glup od opijenosti srećnom prošlošću.

                   Nije to bila ona. Bila je ona dok sam je gledao otpozadi, spreda je bila neka druga. I nekada, u mojoj srećnoj prošlosti, ona je bila druga otpozadi, spreda to nije bila ona.  Ne živim od uspomena, i ne živim ni zbog njih. Ali živim da bi one živele u meni.